| Тито не нападајте Албанце већ само четнике |
|
|
|
| Аутор Милослав Самарџић | |
| Saturday, 06 March 2010 | |
 Партизански командант ово је наредио Пеки Дапчевићу, крајем октобра 1943. године. Следи последњи чланак из серије ''Комунисти и капитулација Италије''У долини Лима партизана није било од јуна 1942. до септембра 1943. године, изузев упада делова 1. и 2. пролетерске дивизије до леве обале ове реке, минулог маја и јуна. Штаб 2. пролетерске дивизије извештавао је 30. септембра 1943. штаб 2. ударног корпуса о ситуацији у Рашкој области:
''Мобилизација још не тече како треба. Одзив је још слаб, јер су Срби већим делом били мобилисани од четника... Војничка ситуација не дозвољава због постојања банди по шумама да би прогласили једну ширу присилну мобилизацију.''Дакле, комунисти су били слаби да би прогласили присилну мобилизацију, а о муслиманима, првом циљу њихове агитације, у истом извештају се каже:''Народ је према нама доста расположен, али је под утицајем бегова, који данас преговарају и одржавају пријатељске односе са Немцима, с Талијанима, с четницима и са нама. Тако неки Хусеин из Комарана има телефонску везу са свима, а чак је тражио да успостави и - са нама.''Чињеницу да говоре о борби за слободу а нападају четнике у леђа док се ови боре против окупатора, комунисти су својим присталицама објашњавали на различите начине, али увек ширењем дезинформација. Тако, у Билтену 2. ударног корпуса за 21. септембар, стоји:''Послије евакуације Њемаца из Санџака четници су окупирали неколико мјеста. Четници сада имају власт у Бијелом Пољу, Новој Вароши и Пријепољу.У Пријепоље четници су ушли са борбом коју су водили са Њемцима. Четници су мислили да су Њемци напустили град, те су упутили у град око 300 четника. У граду је било још 60 Њемаца који су дочекали ове четнике и убили око 80. После ове борбе Њемци су се повукли у правцу Пљевља. Прије напуштања вароши запалили су све магацине.''Пошто су им пришле муслиманске усташе у Пљевљима, комунисти после три дана, 26. септембра, јаким снагама нападају Пријепоље, где се налазио капетан Лукачевић са 500 људи, укључујући и Италијане, који су без испаљеног метка напустили бункере изнад вароши. Лукачевић је онда наредио повлачење према Прибоју, где је колона од седам камиона и два аутомобила стигла још истог јутра. Поручник М. Пријовић, командант Пријепоља, јавио се Дражи из Прибоја, преносећи поред осталог изјаву италијанског команданта овог места ‘‘да ће бранити Прибој са свим расположивим снагама до последњег човека'‘.Дража је истог дана обавестио Лукачевића о довлачењу појачања: Јаворском корпусу је наређено да нападне муслиманску милицију у области Сјенице. Дража потом наређује Лукачевићу да пошаље један одред у правцу Пријепоља, ојачан италијанским минобацачима, а у вези Прибоја, где су се налазили највећи италијански магацини, он пише: ‘‘Са италијанским гарнизоном морате осигурати Прибој по сваку цену'‘.Дража је наредио и капетану Вуку Калаитовићу, команданту 2. милешевског корпуса, ‘‘да са прикупљеним снагама из Нове Вароши крене у правцу Пријепоља'‘.Пријепоље ипак није повраћено, али ни комунисти нису могли даље. Дража је рачунао да су комунистичке снаге на овом сектору, у североисточним пределима Црне Горе и у долини Лима, малобројне да би угрозиле основни ток операција: напад на Немце и усташе у правцу Сарајева. Јер, заједно са новомобилисанима, углавном муслиманима, партизана је било можда око 2.500. Против њих, као и против муслиманских усташа у области Сјенице, били су ангажовани 1. и 2. милешевски корпус, Лашићевих 1.000 четника и Јаворски корпус. Главнина од око 10.000 четника - Церски, Мачвански, Дрински и Романијски корпус - у ово доба спремала је напад на Вишеград, док је Златиборски корпус обезбеђивао позадину, тј. правац од Ужица.И заиста, комунисти су успели да зауставе четничку офанзиву против Немаца и усташа према Сарајеву тек крајем октобра, када су довели знатнија појачања. Ј. Б. Тито је најављивао ова појачања радио депешом 2. ударном корпусу од 1. октобра:''Намјеравамо, чим буду ослобођене, послати на ваш сектор још једну или двије дивизије. Ово држати у највећој тајности.Предузмите све да се онемогући четничка мобилизација.''78 У распису свима од 4. октобра, Дража предвиђа овај комунистички план: ''Комунисти у Далмацији претрпели страховите губитке... Сада се искупљају, уколико су успели да се извуку из немачког обруча, у области Ливна. Сада треба очекивати следеће: прво, да се реорганизују, и друго, кад се реорганизују да ће вршити упаде у Херцеговину, Црну Гору и Источну Босну.'' У истом распису Дража такође пише: ''Објасните народу шта нам чине као и да смо ми прави борци против свих како унутрашњих тако и спољних непријатеља без разлике. Наша одлучна борба против Немаца служи нам као најбољи доказ да се боримо за ослобођење а не за политичке промене у Југославији.''Тако, четници 5. октобра савладавају Немце и усташе у Вишеграду, сутрадан им наносе тежак пораз на Сјемећком Пољу, 12. октобра ослобађају Рогатицу од усташа, а за 22. октобар планирају напад на немачко-усташко упориште на Соколцу, последње испред Сарајева. Прва јединица коју је Ј. Б. Тито успео да пошаље против четника у офанзиви према Сарајеву, из Западне Босне, била је 5. крајишка дивизија. Ова јединица, бројна 3.000 људи, кренула је 10. октобра са линије Фојнице - Горњи Вакуф, преко Калиновика.Дан раније, 2. ударном корпусу је најављен и долазак 1. пролетерске дивизије. Том приликом још једном је наглашен задатак број један: ‘‘Рашчистити потпуно са четницима'‘.81 Ј. Б. Тито је поновио и основни задатак комуниста, који су они већ у неколико наврата покушавали да остваре: ‘‘Мој план јесте: концентрисати 1. корпус и ваш 2. корпус на сектору Санџака и Метохије и, када за то буде моменат сазрео, кренути у правцу Србије и Македоније'‘.82 Депешом од 21. октобра, Ј. Б. Тито обавештава 2. ударни корпус: ''Четници под командом Рачића заузели Вишеград и Рогатицу. Пета дивизија стигла у Фочу и данас смо јој издали наређење да одмах крене у правцу Горажда и Рогатице, заузме Вишеград и чека даља наређења.Према томе упутите и ви две бригаде да одмах крену у правцу Прибоја и Рудога да заузму та места.''Међутим, до партизанског Врховног штаба стигла је нежељена вест: да је 2. ударни корпус ступио у борбу са Албанцима. Ј. Б. Тито одмах упућује критику:''Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше операције морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража. Треба радити хитно у том правцу због вањско-политичких разлога.''Командант 2. ударног корпуса, Пеко Дапчевић, на ову критику је одговорио: ‘‘Ми нисмо напали Арбанасе, већ они нас заједно са Немцима са правца Андријевице. Чак смо их покушавали неутралисати и водили са њима разговоре'‘.У овом писму од 21. октобра, Ј. Б. Тито најављује знатно већу акцију него раније:''Пета дивизија је већ на Дрини. Скоро ћу доћи и ја са још две дивизије. Дотле морате ви хитно радити. Наредићу и Војвођанској да пређе у Србију а и Кости да вас подупре код Вишеграда. Јавите ваше мере у том правцу.''Према томе, требало је да дођу 1. пролетерска и 6. личка дивизија (тј. 1. пролетерски корпус) из околине Дрвара, затим 16. војвођанска дивизија из области Мајевице, а такође и 3. ударни корпус, под командом Косте Нађа, из области Тузле. Другим речима, комунисти су против четника на правцу Вишеград - Сарајево планирали ангажовање сва три своја мобилна корпуса (1. пролетерски, 2. ударни и 3. ударни), као и локалне јединице. Дакле, све што су могли.У зору следећег дана, 22. октобра, два сата пре него што ће напасти Немце и усташе на Соколцу, четници су са севера нападнути од стране 17. ударне дивизије 3. корпуса, а са југа од стране 5. крајишке дивизије. У распису свим јединицама од 14. новембра, Дража је објаснио шта се тада дешавало:''Наше трупе из Босне уз садејство снага из Србије опколиле су усташе и Немце којих је било 4-5.000 на Соколцу источно од Сарајева и који су бранили Сарајево. Наше трупе пре овога победоносно су освојиле Вишеград и Рогатицу. Напад на Соколац требало је да се изврши 22. октобра, по ноћи. Уочи 22. октобра комунисти су се издајнички и подмукло подвукли позади наших снага које су дошле из Србије и ударили у леђа, а у исто време усташе и Немци извршили су удар са фронта. Ово нека послужи као најбољи доказ свима да су комунисти у пуној сарадњи са усташама и Немцима а у своје редове примили су сав олош који мрзи Југославију и Србе...Због овог комунистичког издајничког напада ми смо морали напустити опсаду Соколца. Кажите свима овај случај као најбољи доказ да је комунистичка борба против окупатора само лаж.''У зору 22. октобра, уместо да нападају Немце и усташе, четници су направили одбрану од напада са свих страна - у облику јежа, у селу Стенице.''Ускоро се нападу придружује и друга дивизија 3. корпуса, 27. источнобосанска. Под борбом, четници се извлаче из потпуног окружења и пробијају према Вишеграду. Тако је напад четника на Немце и усташе заустављен. Комунисти, наравно, нису нападали Немце и усташе, а ни ови њих. Ситуацију дијаметрално супротну оној из њихове пропаганде, они су по обичају правдали лажним информацијама, чак и у интерној комуникацији. Друга пролетерска дивизија 15. октобра извештава 2. ударни корпус да четници заправо и нису ослободили Вишеград; такође, да у Вишеграду није ни било Немаца, већ само усташа. Наводно, десило се ово:''Четници су напали Вишеград и били су продрли до средине града, али су их усташе истерале. Чује се да је у Вишеграду остало око 200 мртвих четника, а велики број рањеника је допремљен у Прибој.''После рата, комунистички историчари су нудили разне верзије ових догађаја. Ево једне:''Почетком октобра 1943, са својим Церским четничким корпусом, Драгослав Рачић је пошао у правцу Источне Босне. Пошто су се усташе повукле, он је без отпора ушао 6. октобра у Вишеград, а убрзо и у Рогатицу, Горажде и Олово. Наступајући у правцу Романије, уз помоћ четника из Источне Босне, Рачић је присилно мобилисао српски живаљ и вршио масовне покоље и пљачку муслиманског становништва.''90 Ово је друга верзија комунистичких историчара: ''Напад четника на домобране и Немце у Вишеграду извршен је 5. октобра. Циљ напада био је да се представницима британских и америчких војних мисија, које су посматрале напад, покаже како се, тобоже, четници боре и против окупатора.''Једна новија комунистичка верзија најпре констатује да су управо у ово доба, октобра месеца, уочи четничке опсаде Соколца, усташе извршиле највећи покољ Срба у овој области. ‘‘Многе четничке јединице биле су ослободиле Рогатицу, Горажде, Вишеград и опколиле Соколац да га ослободе'‘, саопштава потом овај извор, што је раније било незамисливо. А онда наставља: ''До партизанске команде дошло је обавештење да би у Соколцу четници могли извршити велики покољ и уништење много муслиманског народа... Сазнавши за намеру четника, команда партизанских јединица издаје наређење борцима 2. крајишке и романијском одреду да нападну четнике. Брзим напредовањем партизанске јединице су у селу Сијерци напале Азбуковачку бригаду капетана Драгослава Рачића и том приликом су разбили четнике који су побегли ка Србији, а романијски четници на своје одредиште. У тој борби погинуо је капетан Павловић, заменик Рачића и њихових 97 четника који су касније заорани на једном месту званом четничке гробнице у Сијерцима.''92 Ова верзија је ипак је корисна, јер заправо открива праве размере комунистичке издаје. ИЗВОРИ: 72 и 73 Зборник докумената, том 1, књига 16, 112. 74 Зборник докумената, том 1, књига 16, 26. 75 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 12/1. 76 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 6/1. 77 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 10/1. 78 Зборник докумената, том 2, књига 10, 330. 79 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 6/1. 80, 81, 82, 83 Зборник докумената, том 2, књига 10, 370, 367, 368, 399. 84, 85 и 86 Зборник докумената, том 2, књига 10, 397-398. 87 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21/1. 88 Д. Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса, 101. 89 Зборник докумената, том 1, књига 16, 124. 90 Зборник докумената, том 2, књига 10, 399. 91 Зборник докумената, том 14, књига 3, 27. 92 Ј. И. Крсмановић, Соколац (путеви Романије и историје), 190-191. |
| < Претходно | Следеће > |
|---|
Помозите Изградњу
Помозите изградњу Спомен Парка у Дражевини - кликните на банер да би наставили на сљедећу страницу!
ТЕМПЕРАТУРА
Анкета
Статистика
Чланови: 212Вести: 396
Веб везе: 5
Посетиоци: 383692
БРАЋА САЈТА
Фото Галерија
ПРЕТРАГА
Члан
Равногорски Покрет
Историја срба
| СЕОБЕ СРБА КРОЗ ВЕКОВЕ |
