Словенаца, са Николом Пашићем на челу, на мировној конференцији одржаној у Паризу 1919. и 1920. године. Пашић, који је у делегацији као стручне консултанте поред осталих имао и Јована Цвијића и Слободана Јовановића, поднео је захтев да се Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца прикључе делови Албаније (Скадар), Бугарске (Ћустендил и Видин), Румуније (Темишвар), Мађарске (Печуј и Сегедин), Аустрије (Корушка) и Италије (Истра и Ријека), што због ратне одштете, што из стратешких, етничких и историјских разлога.36 (Карта овако увећане Југославије погрешно се назива "Мољевићева мапа", по једном његовом препису; заправо, реч је о Цвијићевој мапи.)Тако увећана Југославија, по Башкој резолуцији, била би парламентарна монархија састављена од три федералне јединице: Србије, Хрватске и Словеније. Српска федерална јединица "би на демократским основама окупила цео српски народ на његовој територији", с тим што "исто начело треба да важи и за Хрвате и за Словенце".37 У Резолуцији нису наведене границе српске федералне јединице. Према пројекту др Стевана Мољевића од 30. јуна 1941. године, у српску федералну јединицу ушле би и Црна Гора, Источна Херцеговина, Босна, Северна Далмација, Јужна Далмација са јадранском обалом од Плоча до испод Шибеника, српски део Лике, Баније и Кордуна, део Западне Славоније (Пакрац), део Источне Славоније (Вуковар, Осијек, Винковци) и Барања, док би Дубровник имао посебан статус.38 Померајући српске међе науштрб хрватских, Мољевић се, као и некада Пашић при одређивању спољних граница, пре свега руководио принципом да свако ко је починио ратни злочин мора да плати одштету у виду давања извесних територија.Принцип тројне федерације значио је, истовремено, супротстављање комунистичкој идеји о подели Југославије на шест федералних јединица, а Срба на три народа (Срби, Црногорци, Македонци), што је било прокламовано на њиховом конгресу у Јајцу 29. новембра 1943. године. Против такве намере комуниста листом су устали сви српски политичари, међу којима и анационални Милан Грол, председник Демократске странке. "Тито је узбунио Србе цепањем Срба на четири федералне јединице. То тај народ, који је скупо плаћао уједињење, не може да прими", рекао је он. Изразито комунистичко антисрпство осудио је чак и бан предратне хрватске Бановине, др Иван Шубашић. План о црногорској и македонској аутономији он је сматрао "препреком било којој југословенској заједници", уз напомену да су овакви елементи националног концепта Комунистичке партије Југославије "антисрпски". Због таквих реакција комунисти су говорили да се "међе међу народним републикама и не могу схватити као неке границе", односно да њихова улога није да "раздвајају", него да "спајају" народе, али су у пракси остајали доследни својој антисрпској политици. Равногорски покрет никада званично није истакао тезу о отцепљењу Србије од Југославије, односно о успостављању Краљевине Србије у границама траженим за српску федералну јединицу у оквиру Југославије. Штавише, Слободан Јовановић је сматрао да би се у случају испостављања захтева за оснивање проширене Краљевине Србије, "наше границе довеле у питање на више страна".Другим речима, у ситуацији када водеће светске силе угрожавају опстанак Краљевине Југославије, постављање питања Краљевине Србије било би без икаквих изгледа, мада је било жеља многих припадника Равногорског покрета. При анализи Дражиних иступа, као и уопште грађе о четничком покрету, у говорима и изјавама намењеним јавној употреби приметна је југословенска црта, коју у интерним документима замењује брига о интересима српског народа. Обнова Краљевине Србије остављена је за неко будуће време, по проласку нацистичке и комунистичке опасности. Зато је Слободан Јовановић, у депеши од 5. децембра 1942. године, упућивао савете генералу Михаиловићу о обнови југословенске државе, "у сопственом интересу". Ево те депеше:
"Влада настоји да се Југославија обнови као једна држава у својој целокупности. И поред страшних покоља над Србима, тај став морамо задржати у сопственом интересу. Чак и у случају да код Хрвата избије тежња да српско-хрватски однос поставе на међународни терен. У противном могле би у Енглеској и Америци преотети мах извесне комбинације којима би се наше границе довеле у питање на више страна...
Стога је питање обнове Југославије животни интерес за који се морамо залагати са бескомпромисном одлучношћу. Само тај став у стању је да сигурно спасе нашу територију и омете друге комбинације, од којих би свака без разлике окрњила наше националне интересе.
Унутрашње уређење Југославије неће моћи да буде, по свему судећи, засновано на централизму. Разлози су: сталне тежње Хрвата ка федерацији, као и жеља Срба да се у будућности заштите од ужасних искустава претрпљених у Павелићевој држави. Федерација, обезбеђујући јединство државе, била би најподеснија да умири српске осетљивости изазване усташким покољима. Она би водила рачуна о посебним интересима сва три дела, а обезбедила би будућност."39
Држава у којој се мисли о заштити једног народа од другог, да се не би поновила "ужасна искуства", свакако није жељена, већ наметнута. Чак је и др Стеван Мољевић, један од најпознатијих поборника Велике Србије, морао да се прилагоди суровим околностима. На конгресу равногорске штампе, одржаном од 20. до 23. августа 1944. године, он је на следећи начин покушавао да спута своје српство:
"Дража Михаиловић прокламује, да је за јаку Југославију потребно да се створи јако Српство, у српској етничкој јединици, а тако исто да се у својим етничким јединицама окупе Хрвати и Словенци. Парола Драже Михаиловића је: у слободној Југославији - слободна Србија, слободна Хрватска и слободна Словеначка. Он оснива Централни национални комитет Краљевине Југославије у који улазе представници свих политичких странака с кореном у народу. Он је добро увидео, да се демократија у државно-правном погледу најбоље изражава федерацијом, широким народним самоуправама, уставним парламентарним системом и тајним гласањем."40

ДРАЖИН ГОВОР НА СВЕТОСАВСКОМ КОНГРЕСУ У СЕЛУ БА 1944.

Захваљујући вам на позиву, драга браћо, сматрам за дужност и као човек и као одговорни руководилац данашњом борбом за право на живот нашег троименог народа, да се поклоним палим борцима и невиним жртвама у овој борби.
Мислим да ћу бити тумач и ваших жеља ако са овог историјског скупа будем изјавио, да ће породице палих жртава бити предмет нашег старања и залагања за њихову будућност. У име Краљевске владе и Југословенске војске поздрављам вас као представнике организација демократског народа Југославије и желим вам срећан рад на овом великом народном и друштвеном послу.
Наш по броју мали, али духовно велики народ, који је кроз целу своју историју као и данас био предмет дивљења целог света у борби за свој опстанак, натерао је жилавом борбом и своје непријатеље да га поштују. Прелазећи преко историјата и узрока привременог губитка државе, и у прошлом и у овом наметнутом му рату, опомињем свет на чињеницу: да је наш народ излазио из сваке борбе као победилац, јер је живео и умирао за слободу! У овом рату противници и нападачи измислили су и ново оруђе. Они живе у заблуди да ће моћи клеветама против водећих људи таквог народа и обманама неупућеног света, постићи оно што бруталном силом оружја не могу.
Као војник, који по рођењу и особинама припада оваквом слободарском и јуначком народу, нисам могао нити сам хтео да напустим свога Краља и своју Отаџбину. Ја сам се заклео да ћу за Краља и Отаџбину живот дати.
Ја сам своју заклетву испунио.
И био сам сигуран да ни народ, коме припадам, неће се никад помирити са ропским животом.
Југословенска војска под мојим вођством и ја лично били смо и доживотно остајемо верни и одани Врховном Команданту Њ. В. Краљу Петру II.
Ми, војска и ја лично, верни смо сада и бићемо верни и у будуће уставном и законитом поретку Југославије, као што смо били и бићемо доживотни браниоци њене територијалне неприкосновености.
Ми, војска и ја лично, сматрамо да је искључиво право слободног и на демократским начелима изабраног народног представништва да уставним путем изврши организацију државе.
Најенергичније и са гнушењем одбијам тенденциозне гласове, ма са које стране долазили, да војска и ја лично имамо ма какве диктаторске тежње и намере.
Најенергичније и са гнушењем одбијам и злонамерне гласове о колективној одмазди ма према коме.
Питање поступка са ратним злочинцима решено је на међусавезничким конференцијама, чије одлуке обавезују и нас. А наши закони довољна су гаранција за све и свакога да ће правда бити задовољена. Према томе, невини не могу страдати, јер ће уживати заштиту, како моју лично тако и наше војске. Никакаве произвољне поступке, приликом преласка у редовно стање, војска и ја нећемо толерисати.
Надам се да сам на овај начин одговорио жељама и расположењу нашег народа, кога ви данас на овом великом народном Конгресу у импозантном броју представљате. "Живео Југословенски демократски народ!
Живела Краљевина Југославија!

(Изјава генерала Михаиловића на Светосавском конгресу одржаном од 25. до 28. јануара 1944. у селу Ба.)


СВЕТОСАВСКА (БАШКА) РЕЗОЛУЦИЈА

Представници Равногорског покрета, представници и припадници свих демократских странака у Југославији, које су и у нередовним и редовним приликама на свима изборима добијале поверење огромне већине народа (изузев Хрватске Сељачке Странке, са чијим је легалним представницима за сада додир онемогућен насиљем окупатора), као и представницима свих великих народних, неполитичких, културних, спортских, витешких, социјалних и других организација које такође окупљају велику већину народа, нарочито омладину;
На великом народном конгресу одржаном у дане 25, 26, 27. и 28. јануара 1944. године у слободним југословенским планинама, а по саслушању изјаве представника југословенске краљевске владе, министра војске, морнарице и ваздухопловства и команданта југословенске војске у Отаџбини, армијског генерала Драже Михаиловића, као и по саслушању реферата др Стевана Мољевића, адвоката из Бања Луке, члана Централног националног комитета Југославије; и реферата представника др. Живка Топаловића, новинара из Београда, шефа Социјал-демократске странке Југославије, инжењера Владимира Предавеца из Дугог Села код Загреба, Антона Крејчиа из Марибора, бив. народног посланика Југословенске националне странке и пуномоћника представника осталих демократских странака у Словенији; Мустафе Мулалића, бив. народног посланика и публицисте из Лијевна; Велимира Јојића, директора гимназије и бившег народног посланика Демократске странке из Андријевице, као и изјава представника неполитичких народних скупина, доноси следећу

РЕЗОЛУЦИЈУ:

1) 27. марта 1941. год. Југославија је ставом и својим уласком у рат створила преокрет и увелико променила планове непријатеља. Уз огромне жртве, народ Југославије допринео је свој удео општој савезничкој ствари и олакшао положај и Великој Британији и Совјетском Савезу. И ако побеђена од огромно надмоћног непријатеља, југословенска војска окупила се око првог покретача народног отпора генерала Драже Михаиловића и давала отпор непријатељу, везујући његове знатне снаге на Балкану. Захваљујући томе, југословенски отпор је данас у пуноме обиму организован. Конгрес са одушевљењем и нарочитим признањем поздравља југословенску народну војску, која се, под командом генерала Драже Михаиловића, организовала у Отаџбини. Ова Права народна војска, под командом народних старешина и под стручним вођством народних официра, јесте истинити бранитељ народних слобода и залога државне будућности свих Југословена.  Конгрес поздравља и подвлачи изјаву команданта југословенске војске у Отаџбини генерала Михаиловића да он и војска под његовом командом јесу и остају верни свом врховном заповеднику Њ. В. Краљу Петру II и уставном и законском поретку Југославије, као и да ће поштовати искључиво право слободног и на демократским начелима изабраног народног представништва, да уставним путем врши организацију државе.
Ово, тим пре, што је наш народ за демократију давао своје жртве, извојевао био себи демократију и у њој живео онда, када су неки од оних што данас хоће да га уче демократији, живели у најцрњем ропству. И само кроз демократију, Србија је била оспособљена за велике напоре које је имала да издржи у великим ослободилачким ратовима 1912-1918. године. Наш народ је достојан себи и својој демократској прошлости 27. марта 1941. прекинуо лажну игру са двадесетогодишњом демократијом и, по цену најскупљих жртава, стављајући у питање и своју државу и свој народни опстанак, придружио се великим демократијама Запада у борби за слободу и равноправност свих народа, и малих као и великих, против нацизма и фашизма и свих врста диктатура. Исто тако конгрес поздравља изјаву генерала Михаиловића да су лажни сви гласови да ће југословенска војска вршити неку колективну одмазду, јер Југославија има своје позитивне законе по којима ће сви кривци одговарати за ратне злочине, и да ће они, који нису криви имати законску заштиту. Конгрес сматра, да су овом изјавом оповргнути сви лажни гласови о недемократским и диктаторским тежњама генерала Михаиловића и његове војске, као и лажни гласови да ће бити вршена колективна одмазда или ма какви произвољни и незаконити поступци приликом преласка у редовно стање. Конгрес истиче као историјску важну и судбоносну чињеницу за будућност Срба и Хрвата и Словенаца, да они у овом најкритичнијем тренутку свог живота, судбински повежу све своје снаге и уистини сложно и братски учине отпор непријатељу, подједнако као и свима насртајима на њихову слободу и независност, који могу доћи ма са које стране. У том смислу конгрес са радошћу и одобравањем прима изјаву присутних представника и припадника демократских странака, да су се оне вољно подчиниле народној дисциплини; да су се, све до обнове државе и нормализовања прилика у њој, одрекли сваке партијске политичке делатности и да заједно са припадницима Равногорског покрета чине Југословенску демократску народну заједницу и усвајају њен програм.
Конгрес са радошћу и одобравањем поздравља изјаву великих неполитичких, националних, социјалних, уметничких и осталих скупина и удружења, женских и мушких, која се такође саглашавају са овом општом народном акцијом.
Конгрес овлашћује Организациони одбор, да у договору са представницима свих горе именованих група, прошири Централни национални комитет, који постаје народно вођство и помагач Краљевске владе и државне оружане силе у извршењу њихових задатака на ослобођењу народа и обнови државе.

4) Конгрес поставља следећи општенародни програм:
а) да се у целини обнови југословенска држава и прошири на територије на којима живе Срби, Хрвати и Словенци и да се као минимално тражење будућој Југославији одреде границе према тражењу југословенске делегације на конференцији мира после Првог светског рата.
б) Југославија треба да буде уређена као федеративна држава, у облику уставне и парламентарне наследне монархије, са народном династијом Карађорђевић и са Краљем Петром Другим на челу.
в) Конгрес сматра, да је солидност будуће Југославије условљена стварањем, на демократски начин, једне српске јединице у државној заједници, која би на демократским основама окупила цео српски народ, на његовој територији. Исто важи и за Хрвате и за Словенце.
г) У свим федеративним јединицама заједничке државе има се народу дати могућност за задовољење посебних покрајинских: економских, културних, социјалних и других интереса и потреба кроз широке народне самоуправе.
Разграничење између Срба и Хрвата извршено без легитимних претставника српског народа, као и сва друга фактична стања створена пред рат или у рату, под притиском насиља и диктатом окупатора, не признају се.
д) Конгрес изражава жељу да се још у току стварања овакве државне организације, обезбеде предуслови за корените реформе: привредне, социјалне и општекултурне, које дух времена намеће и које буду одговарале потребама народа српског, хрватског и словеначког, са циљем да се основна начела демократије проведу не само на политичком, него и на привредном, социјалном и општекултурном пољу.
е) Држављани Југославије уживаће сва она политичка права и слободе, која ће гарантовати њихов одлучујући утицај на пословање државе и самоуправних тела. Сваком Југословену биће обезбеђен културни успон и сигурност од свих врста незгода у животу. Конгрес констатује да је Краљ Петар II народни краљ по уставу и законима Југославије, и да је он по њима обавезан на вршење својих краљевских дужности, те сматра да нико у земљи ни са стране, нема права да га од ових дужности разрешава или на њихово вршење утиче, да чак ни Он сам не може да напусти вршење ових дужности, нарочито дужности врховног команданта војске и нарочито данас, када је земља у рату, све дотле, док га слободно изабрано народно представништво легалним путем од вршења ових дужности, не би ослободило.
Стога конгрес најодлучније протестује против познатих одлука усташко-комунистичке мањине, која у тежњи да наметне своје превратничке идеје и оствари политику свршеног чина, чини безуспешан покушај узурпирања народних права и прејудицирање народне воље.  Конгрес најодлучније осуђује акцију Комунистичке странке Југославије, која се одвојила из опште народне заједнице, створила своју партијску војску и чини напоре да рушењем државног уставног поретка дограби и узурпира власт и заведе своју диктатуру у Југославији. Комунистичка странка је ишчезавајућа мањина, и њене покушаје политичке и социјалистичке револуције, одлучно одбија и осуђује огромна већина народа у Југославији. Партизанско војно вођство је својом војном нестручношћу и безобзирношћу према народним жртвама у великој мери допринело упропашћењу масе нашег народа, нарочито његове омладине.
Комунистичка акција, која изазива грађански рат, слаби отпорну снагу народа против окупатора. Комунистичка странка Југославије, да би попунила своје слабе редове, на једној страни врши насилну мобилизацију народа, угроженог и од окупатора и од усташа, а на другој прима у своје редове ратне злочинце и ослобађа их одговорности за почињене злочине. Она тиме вређа све оне наше светле жртве што, незаштићене већ близу три године, страдају једне од окупатора, а друге од њихових слугу, највише од усташа. Конгрес осуђује покушај комунистичког већа, да једностраним одлукама присвоји себи права да мења уставни поредак Југославије. Те одлуке су без икакве вредности, и влада Рибар-Броз-Пијаде није никаква народна влада, већ једнострана творевина Комунистичке странке Југославије.
Конгрес позива Комунистичку странку Југославије да обустави своју штетну разбојничку акцију на војном и политичком пољу и да се, као и све остале народне скупштине, потчини у ослободилачком рату општој народној дисциплини. Сви социјални и политички преображаји у нашој држави, имају се спроводити после обнове државе демократским методама и законитим средствима.
Конгрес жали што су, услед недовољне обавештености о нашим стварним приликама, неки од наших савезника придали незаслужени значај посебној комунистичкој акцији и изражава наду да ће ова погрешка бити исправљена у општем интересу југословенске и опште савезничке ствари утолико пре, што ова акција све више постаје и усташка, и бива подржавана од немачких сателита и ратних криваца у овоме рату.  Конгрес изражава пуно поверење народа Југославије да ће удружени народи, под вођством великих савезника Америке, Велике Британије и Совјетског Савеза, добити овај светски рат, у који је Југославија ступила још 1941. године, ради борбе за слободу и демократију. Целокупан народ Југославије остаће им веран и бориће се са њима заједно, до победе демократије над нацизмом, фашизмом и свима врстама тираније и диктатуре. Конгрес сматра Атлантску повељу као идејну основу борбе за начела народне и социјалне правде свих народа и свих друштвених слојева. Конгрес очекује, да ће сви савезници остати доследни својим начелима, уговорима о савезу и датим обећањима, да ће поштовати нашу народну част и да ће поступати према нашој народној држави и њеним легитимним представницима као равноправним савезницима. Здружени свим тежњама, народни представници позивају сав народ да се окупи у ову Југословенску демократску народну заједницу и помогне југословенску војску у борби за обнову Југославије и победу светске демократије.
(Из књиге Милослава Самарџића "Генерал Дража Михаиловић (са општом историјом четничког покрета 1941-1946) ИП Погледи - Крагујевац
Обележевање 66 год. од одржавања Светосавског конгреса у селу Ба 27.1.1944 – 27.1. 2010.. и обележавање 20 годишњице обнављања

Равногорског покрета

09:00. Богослужење и помен у храму Светог Пророка Илије у селу Ба,
12:00. Обележевање 66 год. од одржавања Светосавског конгреса у селу Ба 27.1.1944 – 27.1. 2010.. и обележавање 20 годишњице обнављања Равногорског покрета,

Радни део,


Свечани део,

Благослов и поздравна реч старешине храма Светог пророка Илије,

Обраћање председника Равногорског покрета г. Срђана Срећковића званицима,делегатима и присутном чланству,

Обраћање угледним гостима и званицама,


Радни део,


Предлог дневног реда,


Избор и Верификовање Централног националног комитета и најпотребнијих ресора,


Културно уметнички програм,


Свечани Равногорски ручак,


Равногорски покрет, овим путем позива братију Равногорце и васколики род србски, да се на дан Светог просветитеља Саве, Савиндан 27. јануара 2010. лета Господњег,са почетком у 9:00 часова ,достојанствено и саборно окупимо у порти храма Светог Пророка Илије у селу Ба!


Како радили тако нам Бог помогао !

 Фотографије са конгреса :