''Где је Чичин гроб''? 17. јула навршава се шездесетдве године како је након срамне пресуде Брозових комунистичких власти, и монтираног квази судског процеса, стрељан вођа Трећег српског устанка и први герилац поробљене Европе, легендарни четнички командант, Драгољуб Дража Михаиловић.До данашњег дана место погубљења и гробно место овог српског хероја није прецизно утврђено, и мада су се многе околности у нашој земљи промениле историјска улога ђенерала Михаиловића никада није расветљена.

КОДЕКС ПОНАШАЊА НА РАВНОЈ ГОРИ

I - УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1. На Равној Гори се 8.маја на дан Светог Марка-Марковдана, сваке године обележава годишњица изласка Чича Драже са својом групом официра и војника на Равну Гору и побадање Српског барјака слободе на првој слободној територији у целој поробљеној Европи. Члан 2.
Водећи се овом историјском чињеницом , Равногорцима мора бити јасно да Равна Гора није место за баханалије већ свето и ходочасничко место, на којем одајемо пошту својим прецима који су пострадали због вере у Бога,Краља и Отаџбину. Прецима, који су се борили за одржање Четничког имена и идеале поведене са Равне Горе и Дражин барјак развијеног за слободу.

СВЕТИ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих и богатих родитеља Старији брат Методије провео, је као официр, десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало иза тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин). Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповеднике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија. Они су убедили прво Кагана и његове доглавнике, а затим и много народа превели у хришћанство. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге поделили су свештеницима да уче омладину. На папин позив стигли су у Рим, где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године.Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширење вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију (Охрид) и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија. Ширили су веру и писменост међу Словенима.